Jedna poruka bila je dovoljna da se Darko, Igor, Milan i Branko organizuju i krenu na Maljen. Bez dileme i sa jasnim ciljem – da spasu ljude koji su zbog smetova ostali zaglavljeni. Dokle su mogli išli su automobilom, a onda nastavili peške.
„Put mi u principu nije poznat, poznat je kolegama koji su bili sa nama iz lovačkog društva iz Valjeva, to je njihov teren za lov. Zahvaljujući dži-pi-es uređajima i mapama i svemu koji smo pre toga iscrtali kući naišli smo na najkraći put“, kaže Milan Pejić.
A to je bilo preko Tometinog polja. Pet kilometara prešli su za pet sati.
„Prve dve trećine puta smo savladali jako brzo, poslednju trećinu puta smo se baš probijali kroz smetove koji su bili iznad kuka maltene“, kaže Branko Janjić.
Imali su, kaže, malo poteškoća sa dva prelaska preko reke, ali su i to savladali.
Igor Mandarić kaže da su 100 metara prelazili za sat vremena i više. Zadnjih 200 metara išli su, kaže, sad i po.
„Pošto su razni komentari bili, pljuvali su po ljudima – oni idu da se vozikaju tamo, prave probleme, nije u tome poenta, ljudi su se vozili, pokvarila su se dva od 6 džipova i zato su oni probali da otklone sve to i ostali u smetovima“, kaže Igor.
Zahvaljujući dobroj volji ova četiri momka, svi zarobljeni su prošli bez povreda. Takođe, pomogao je i profesor Lazar Nenadović koji je ustupio kuću u kojoj su bili dok nisu stigli spasioci.
Kako da izbegavamo potencijalno opasne situacije kod velikog snega, Gorska služba spasavanja ukazuje na nekoliko saveta.