U Mreži za restituciju smatraju da je krajnje vreme da se izmene ove sporne odredbe Zakona o restituciji sa, kako kažu, veštačkim i neosnovanim ograničenjima za vraćanje građevinskog zemljišta. Oni decenijama insistiraju na naturalnoj restituciji i supstituciji kao najboljim oblicima, koje su sprovele Slovenija i Severna Makedonija, kao bivše republike nekadašnje Jugoslavije, a gde je imovina oduzimana na isti način kao u Srbiji.
– Ovakva zakonska odredba je „moranje“ i mi se tome protivimo – kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju. – To ne sme da bude jedini način obeštećenja, jer je za neke građane iznuđeno rešenje koje oni zbog svojih godina ili zdravstvenog stanja prihvataju. Veliki je broj potomaka koji na takvu ucenu ne žele da pristanu.
Naš sagovornik naglašava da u zakonu postoje mnoga ograničenja koja su nedopustiva. On navodi da, recimo, proces legalizacije ima prednost u odnosu na restituciju. Tako su, na primer, u Vojvodini blokirana dva hektara građevinskog zemljišta, jer na 20 kvadratnih metara Elektrodistribucija gradi trafostanicu. Često se dešava i da neki „biznismen“ ima prioritet u odnosu na naslednike, pošto je podneo zahtev za ozakonjenje divlje gradnje.
On kaže da je za proteklih 20 godina u fondu za restituciju sakupljeno mršavih 20 miliona evra, iako je procenjeno da će se u njega sliti više desetina milijardi evra od konverzije imovine.
Kako bi isplatila akontaciju bivšim vlasnicima i njihovim naslednicima, država je za ovu godinu izdvojila 5,6 miliona evra i ovim novcem će biti namireno 2.121 rešenje o obeštećenju koje je postalo pravosnažno do kraja juna 2021. godine.
Obveznicama će biti isplaćena akontacija od 10 odsto u martu, a prva rata stići će iduće godine. One glase na ime vlasnika ili naslednika, prenosive su, neoporezovane, sa iznosom u evrima i kamatom od dva odsto.
TRAŽE PROMENU ZAKONA
UKUPNA procenjena vrednost imovine koja ne može da se vrati iznosi 13,6 milijardi evra.
Mreža za restituciju je prošle godine Vladi Srbije uputila zahtev za izmenu važećih propisa. NJihov predlog predviđa da se građanima kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina dobra vrate u naturalnom obliku, osim ako oni izričito zahtevaju novac. Ovo udruženje se zalaže za naturalnu restituciju kroz vraćanje iste ili slične (supstitucija) imovine. Država kako kažu gazduje sa 1,3 miliona hektara šuma i 780.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je dovoljno bogat „rezervoar“ za namirenje starih vlasnika.