VESIĆ ODGOVORIO KESIĆU: Smeško lažne elite i plagijator tuđih misli

ZAMENIK gradonačelnika Beograda Goran Vesić odgovorio je voditelju Zoranu Kesiću, koji je nedavno u jednom intervjuu rekao da on nikada neće postati Beograđanin.

ВЕСИЋ ОДГОВОРИО КЕСИЋУ: Смешко лажне елите и плагијатор туђих мисли

Foto: P. Mitić/Printscreen YouTube

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>

– Nedavno je Zoran Kesić u jednom intervjuu rekao da nikada neću postati Beograđanin jer sam rođen u Kruševcu. Sutradan je ovu rasističku tezu ponovio jedan desno orijentisan opozicioni političar. Svako ima pravo na svoje stavove, pa i želje, ali ovakva rasistička izjava zaslužuje odgovor. Za Zorana Kesića mi ne trebaju kilogrami monografija. Dovoljan mi je tekst od nekoliko hiljada karaktera – rekao je Vesić, pa dodao:

– Kad se drži tuđih viceva, čovek bi pomislio da nešto i vredi. Ali, kada otkaže „idiot“, Kesić se solidariše sa tom spravom. Zaćuti „idiot“, sprava sa koje on u studiju čita “svoje reči”, zaćuti i Kesić. Recimo, u emisiji „Nedeljom u dva“ na HRT-u, umesto idiota, preko puta Kesića je sedeo Aca Stanković. Ni Aca, takođe, ne koristi idiota, nego je gledao u Kesića. U tom susretu veštačkih inteligencija, bilo je tužno gledati Kesića kako se ulaguje Stankoviću, jer kada mu čitav tim komičara koji radi za njega ne suflira, on je tek patetični pozer bez duha, sa stavom manekena za šampon protiv peruti.

– Nikada Kesić nije izbacio svoj štos koji će se godinama prepričavati, nikada nije smislio originalnu dosetku ili, ne daj Bože, odigrao igru reči koja će ga popeti na novinarski vrh. Šta misliti o čoveku koji nema svoje mišljenje, već čita tuđa? A i dok čini tu, za njega, složenu radnju, često zamuckuje, pa reditelj emisije „24 minuta“ ponavlja scene, kako bi se Kesićeva misao uskladila sa tempom „idiota“. Nemam nikakvu sumnju da je i na intervju za jedan medij Kesić krenuo sam, kao dete koje je pobeglo od kuće, odnosno od svojih scenarista. Naime, „čitač idiota“ je umislio da je postao original! I, šta je učinio? Pokušavajući da uvredi mene, kazavši da Vesić nikada neće postati Beograđanin, komičar bez ijednog sopstvenog vica, novinar koji nije napisao nijednu svoju originalnu rečenicu – osim kada se potpisuje – pokazao je ko je i šta je. Neću vam to do kraja otkriti, jer je poznato da sam humana, dobronamerna i politički korektna osoba, sa posebnom empatijom koju gajim prema plagijatorima tuđih misli. Beograd odmah prepoznaje takve folirante poput Kesića koji i u kafani pričaju viceve tako što ih čitaju sa puškica. Tako ga, naime, ogovaraju oni koji pišu za njega. Kada žele da ostane bez reči, namerno mu ne pišu štampanim slovima. Tada Kesić odjednom postaje ćutljiv, duboko zagledan u ćevape – dodaje Vesić.

– Naravno da Kesić još ne shvata da nije uvredio mene. Do te misli on ne može da dopre, jer mu je nisu napisali. On se svojom rasističkom izjavom narugao brojnim poznatim Kruševljanima koji su obeležili Beograd svojim delom, poput Čkalje, Đuze Stojiljkovića, Bate Paskaljevića, Taška Načića, Nebojše Bradića, Stanislava Biničkog, Vojina Ćetkovića, Dobrice Ćosića, LJiljane Habjanović Đurović, Novaka Novaka… Mogu da nabrajam unazad daleko kroz istoriju i dođem do despota Stefana Lazarevića. U njegovo vreme bi ga prezenter tuđih viceva proglasio za „personu non grata“. Despot Stefan bi se slatko nasmejao. Bio je blagonaklon prema dvorskim ludama. Ne ljutim se ja na Kesića. A kako bih, kada je maksimum njegove lucidnosti i duha da se kandiduje za izdavača licenci za Beograđane. Zaista, kako zameriti her Fliku zato što pokušava da otera Renea iz kafane. Kada se prisetim, možda ipak bolje razumem zašto bi me Kesić proterao iz Beograda. Nema Vesića, nema ni svedoka. Prsti me svrbe da to otkrijem, zbog svih Kruševljana koje sam pobrojao. Prvi koji je otkrio da je tadašnji novinarski junoša folirant, bio je legendarni Đoko Vještica. Dolazio sam tada kod Đoke, jer sam bio član Izvršnog odbora Skupštine grada, kada je Zoran Đinđić bio gradonačelnik Beograda. Kesić je radio kao reporter sa pijace, što je pravi početak za svakog novinara. To sam i ja radio u svom Kraljevu, gde sam odrastao, čekajući godinama da mi ispod teksta potpišu ime i prezime, kad konačno popišem sav paradajz, paprike i krompir. Bila je to čast za mene, ne i za Kesića – kaže Vesić.

– On je i tada bio nestrpljiv i nametljiv, hteo je sa pijace odmah u studio, pa mi je Đoka jednom ispričao da je jedan Kesićev rođak insistirao da ga prime u Studio B. Naravno, Đoka kao Đoka, nije hteo da mi to kaže direktno, nego mi je šeretski namignuo i rekao da je za Kesića, preko rođaka, urgirala služba. Ja sam ga, onako naivan, pitao – koja služba, je l’ komunalna. Đoko se nasmejao i objasnio mi: – Ma jok, „ona služba“. Đoko Vještica je bio dovoljno mudar da je znao da se takve molbe „službe“ ne odbijaju, ali je bio i toliko veliki novinar, da je znao da takve kadrove drži što dalje od pravog novinarstva. Ali Kesić se otrgao, pobegao sa tezgi, uvek zaštićen nevidljivim mentorima i scenaristima. Ko bi, ako ne Kesić, sa tolikim entuzijazmom vređao Noleta Đokovića i kao reporter najavljivao da je plan porodice Đoković da ulože značajna sredstva u obnovu Beogradske kanalizacije. Ispod Beograda će potom izgraditi savremeni Akva park, izveštavao je primetno euforično Kesić, a to bi se, nastavio je on, povezivalo sa odigravanjem teniskog turnira „Serbia open Belgrejd klozet“ – dodaje Vesić.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>

– Kada biste ga sada pitali da li se toga seća, Kesić bi za svedoka saradnika pozvao, naravno – idiota. Ne sumnjam da bi prodao svog najboljeg druga! Zavapio bi – Nisam to rekao ja, već idiot! Smeško lažne elite i plagijator tuđih fora, ismeva Đokoviće poreklom sa Kosova, sada mu smetaju i Kruševljani. On je kao konobar koji čak ni jelovnik ne ume da nauči napamet, već mora da ga pročita s poentom, ne razlikujući gambore od punjene pljeskavice. Zaista je smešno to što sebe smatra duhovitim. Zato preporučujem momcima koji pišu za njega da traže beneficirani radni staž. To je razlika između njega i mene. On čita ono što mu drugi pišu, ja pišem i govorim ono što mislim. Dok on zaneseno citira idiota, kao da se ogleda u njemu, ja ga prezirem. Ne mislim na spravu, ona je nevina – zaključuje Vesić.

Podsetimo, voditelj Zoran Kesić u intervjuu za portal Nova rekao je da „Vesić nikada neće biti Beograđanin“.

– DŽabe Vesiću kilogrami monografija o Beogradu i svi njegovi Vesomobili. Nikada neće biti Beograđanin, ne zato što je Kruševljanin, već zato što taj Vesić i takvi vesići simbolizuju upravo ono što je Beogradu strano – u ovom gradu se odmah prepozna ako si folirant. Ovaj grad će te još i bonus zajebavati, mimo redovnog zajebavanja, samo ako primeti da se baš jako trudiš da mu se dopadneš – izjavio je voditelj.

BONUS VIDEO: SVEČANOST U HRAMU SVETOG SAVE: Patrijarh podelio božićne paketiće mališanima

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije


Izvor

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar