VAŠINGTON NEĆE DA ZATVARA VRATA NATO: Kako je tekao sastanak predstavnika Rusije i SAD u Ženevi

ŠEFICA američke delegacije na pregovorima o strateškoj stabilnosti sa Rusijom u Ženevi, Vendi Šerman, ostala je pri stavu da su SAD čvrste u odluci da odbiju bezbednosne predloge Moskve, jer ne žele nikome da zatvore vrata NATO.

ВАШИНГТОН НЕЋЕ ДА ЗАТВАРА ВРАТА НАТО: Како је текао састанак представника Русије и САД у Женеви

Foto AP

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>

Zamenica državnog sekretara SAD dodala je da je razgovor bio iskren, istakavši da je otvorena za skori novi susret na kojem će se raspravljati o više detalja.

Ona je dodala da tokom razgovora nije bilo reči o mogućnosti da se promeni obim američkog vojnog kontingenta u Evropi, jer se strane nisu pripremile na tu temu.

Šerman je, takođe, rekla i da ne zna da li je Rusija spremna za smirivanje tenzija u Ukrajini, jer SAD s tim u vezi nisu dobile nikakve garancije od Moskve.

Rusko-američki pregovori o strateškoj stabilnosti završeni su u ponedeljak, nešto pre 17 časova, u Ženevi.

Sastanak je održan u zgradi američke misije pri UN, trajao je oko 7,5 sati iza zatvorenih vrata, a napravljena je kratka pauza samo za ručak. Diplomate su čuvale socijalnu distancu i nisu se ni rukovale.

Rusku delegaciju predvodili su zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjapkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, a američku prvi zamenik državnog sekretara Vendi Šerman.

U nedelju uveče održani su preliminarni razgovori u formi radne večere.

Ono što je bilo poznato pre skupa jesu stavovi obeju strana koji su se činili nepomirljivi toliko da su neki analitičari postavili pitanje čemu onda uopšte razgovori Savet Rusija – NATO, kad se zna da nijedna strana ne želi da popusti.

Tako je Šermanova kazala da rukovodstvo u Vašingtonu neće da raspravlja o bezbednosti u Evropi bez evropskih saveznika. Zato je predložila da se ta tema ostavi za susret Savet Rusija – NATO koji će se održati u sredu u Briselu. Sa druge strane, Sergej Rjapkov, koga Amerikanci doživljavaju kao „jastreba“, je objasnio da SAD ne može sasvim „komforno“ da vodi pregovore sa Rusijom zbog niza partnera u NATO koji se odlikuju rusofobijom. Poznato je da najveća rusofobna retorika među članicama NATO dolazi iz Poljske i tri baltičke države, bivše sovjetske republike.

Pošto je stav Rusije da nema nikakvog odstupanja od pismenih predloga koje su već dobili Amerikanci i NATO, onda je bilo sasvim jasno i pre skupa da ne može doći ni do zajedničkih predloga za susret Putina i Bajdena.

Rjapkov je već objasnio da ruski predlog nije kao „jelovnik“, pa da se bira šta ko hoće, a ono što se ne želi da se preskoči. Zbog toga su u SAD ruski predlog nazvali „Putinov ultimatum“. Moskva zahteva od Zapada garancije da se NATO neće širiti dalje na istok, da Ukrajina neće ući u NATO i da Alijansa neće otvarati vojne baze u zemljama nastalim na teritoriji nekadašnjeg SSSR-a.

Razgovori o bezbednosnim garancijama odvijaće se u tri faze – nakon sastanka u Ženevi, u sredu je u Briselu sastanak Savet Rusija – NATO, a 13. januara konsultacije na bečkoj platformi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

U VAŠINGTONU NIJE BILO PREVIŠE OPTIMIZMA UOČI SUSRETA SUPERSILA

STRPLJIVO, NAJVEĆI DOMET SADA JE IZBEGAVANJE SUKOBA

MALO je verovatno da će pregovori doneti napredak. U najboljem slučaju, možda možemo doći do zastoja koji će trajati 10, 20, pa i 30 godina. Ako nas je Hladni rat nečemu naučio, to je da se često isplati biti strpljiv.

Ovo zapažanje Sergeja Ratčenka sa američkog Univerziteta DŽons Hopkins izrečeno neposredno pre početka skupa u Ženevi, najslikovitije je izražavalo očekivanja SAD od pregovora sa Rusima.

– Mislim da nećemo videti bilo kakav napredak u narednoj nedelji. Moći ćemo da stavimo stvari na sto. Rusi će učiniti isto, i videćemo da li ima osnova za napredovanje – rekao je uoči susreta američki državni sekretar Entoni Blinken.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je skromnu dozu optimizma, ocenivši da bi bezbednosni pregovori mogli da obezbede „da se izbegnu sukobi“.

– Moguć je dogovor sa Rusijom – rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare sa potpredsednicom Vlade Ukrajine Olgom Stefanišinom (na slici).

NJegova ukrajinska sagovornica, međutim, usmerila je oštre strelice ka Moskvi.

– Agresor nije u poziciji da postavlja uslove sve dok drži tenkove na ukrajinskoj granici – rekla je ona.

Oštriji tonovi stižu od analitičara u SAD:

– Ako sastanak u Ženevi između američkih i ruskih zvaničnika pokaže da Rusi nisu zainteresovani za deeskalaciju, već da iskoriste pregovore za stvaranje razloga za neprijateljstva, onda Sjedinjene Države i Zapad ne bi trebalo da gube vreme da brzo obezbede vojnu pomoć Ukrajini, uključujući dodatnu obuku američkih i NATO snaga – zaključuje za „Forin afers“ DŽim Tusend iz Centra za novu američku bezbednost. (D. SAVIĆ)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije


Izvor

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar