SRBIJA VODI BITKU ZA DODATNE KOLIČINE GASA: U zemljama EU prete restrikcije, cene energenata na Starom kontinentu ponovo obaraju rekorde

SITUACIJA u Termoelektrani „Nikola Tesla“ se stabilizuje, kapaciteti proizvodnje su povećani, u sistemu je svih osam blokova, a normalizovano je i stanje u distribuciji. Srbija sada vodi bitku da obezbedi dodatne količine gasa po što povoljnijoj ceni. Najavljeno je da tim, na čelu sa generalnim direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem, u ponedeljak i utorak o tome pregovora u Sankt Peterburgu.

СРБИЈА ВОДИ БИТКУ ЗА ДОДАТНЕ КОЛИЧИНЕ ГАСА: У земљама ЕУ прете рестрикције, цене енергената на Старом континенту поново обарају рекорде

Foto N. Fifić

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>

Uoči dolaska sve hladnijeg vremena cene energenata na evropskom kontinentu ponovo obaraju rekorde. Na spot tržištu struja se približila brojci od 400 evra po megavat-satu. Poređenja radi, megavat struje je u prvom kvartalu ove godine koštao od 50 do 60 evra. Fjučersi za isporuku plavog energenta u januaru, na holandskoj TTF berzi, koja je referentna za našu zemlju, u ponedeljak ujutru dostigli su vrtoglavih 1.732 dolara za 1.000 kubnih metara. Uprkos dramatičnoj energetskoj krizi u Evropi građani Srbije ne treba da brinu, jer se do kraja zime neće menjati cene gasa i struje.

Na osnovu dogovora koji je predsednik Vučić postigao krajem novembra sa Putinom, naša zemlja plaća 270 evra za 1.000 kubika. Zahvaljujući tome dnevno uštedi oko osam miliona evra. Obezbeđen je uvoz šest miliona kubnih metara, a kako je predsednik objasnio, potrebno nam je devet ili deset. Zato se sada razgovara za dodatnih četiri miliona kubika. Vučić je rekao da cena ne može da bude 270 evra, ali da će se boriti za što povoljniju, i ako bude potrebno ponovo će zvati Putina.

Vojislav Vuletić, iz Udruženja za gas, kaže da očekuje da će biti postignut zadovoljavajući dogovor.

– Mi ćemo dobiti pristojnu cenu – ističe Vuletić. – Više od 1.700 dolara moraju da plaćaju one zemlje koje su ispale naivne i nisu sklapale dugoročne ugovore, podlegle su pritisku SAD.

Na sednici Radne grupe za praćanje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima rečeno je da su kapaciteti proizvodnje u TENT-u povećani i da je u sistemu svih osam blokova, kao i da u TE „Kostolac“ svi blokovi funkcionišu bez prekida.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>

– Stanje u prenosnom sistemu funkcioniše bez problema, sa tekućim održavanjem, a situacija u distributivnom sistemu je normalizovana – saopštilo je Ministarstvo energetike. – Konstatovano je da „Beogradske elektrane“ i toplane u Srbiji zasada nemaju većih kvarova, i da je obezbeđena dovoljna količina energenata za nesmetano funkcionisanje daljinskog grejanja do kraja zimske sezone. Predstavljen je i izveštaj o dosadašnjem radu operativnog tima za utvrđivanje činjeničnog stanja u vezi sa rezervama i kvalitetom uglja u EPS-u. Govorilo se i o potrebnim dodatnim količinama energenata i planovima do kraja zimske sezone.

Izvršni direktor za proizvodnju energije u EPS-u, Miroslav Tomašević, u ponedeljak je demantovao komentare koji su se mogli čuti u javnosti da se elektrosistem raspao kada je deo domaćinstava ostao bez struje, i ističe da je ostao stabilan.

– Nije raspad sistema kada 30.000 potrošača ostane bez struje, to je neprijatno za njih, ali kvar se reši – objasnio je Tomašević.

– Raspad sistema je kad cela država ostane bez struje. Problema je bilo samo na TENT-u u Obrenovcu.

Kao što smo već pisali, stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević za „Novosti“ je istakao da je zahvaljujući izuzetnoj veštini i znanju ljudi u kompletnom elektrosistemu, on ostao stabilan u trenutku kada smo ostali bez kapaciteta koji su proizvodili oko 37 odsto struje.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>

– Takav šok ne bi uspele da izdrže ni mnoge velike evropske zemlje – navodi Kovačević. – Što se tiče ispada iz rada šest blokova u TENT-u, nadležni treba da utvrde zašto je stigao takav ugalj i kakvo je upravljanje tim resursima. Sa stanovišta elektrosistema, to je eksterni događaj.

Suština je, kako ističe, kojom brzinom i veštinom je hidroresursima nadomešten ispad više od trećine proizvodnje struje. To je, kako ocenjuje, veoma dobro urađeno. On navodi primer Velike Britanije koja ima 75.800 megavata instalisane snage, dok Srbija ima 7.824. Ipak, u avgustu 2019, ispad elektrana, sa manje od 2.000 megavata, oborio je veliki deo britanskog energetskog sistem.

NAJSKUPLJE U ŠVAJCARSKOJ

SPOT cene električne energije ponovo su porasle u ponedeljak širom kontinentalne Evrope, pokazuju podaci portala energylive.cloud. Najjskuplja struja se prodavala u Švajcarskoj, gde je dostigla 396,5 evra po megavat-satu. Slede Fracuska sa istorijskim rekordom od 382,1, i Belgija sa 365,2 evra po megavatsatu. Nemačka je imala treću najvišu cenu u istoriji, koja je povećana za čak 177 odsto za samo jedan dan, na 331,4 evra. Najjeftiniji megavat-sat, od 163,8 evra, zabeležila je Poljska, što je upola manje u odnosu na druge evropske berze. U jugoistočnoj Evropi rekordne spot cene su postignute u Rumuniji i Bugarskoj, gde su iznosile 321,6 i 304,4 evra po megavat-satu. Cena u Bugarskoj beleži istorijski rekord, uprkos činjenici da je druga najniža na kontinentu. Novi skok je rezultat niza uzroka, uključujući hladni talas, poskupljenje i nesigurnosti oko snabdevanja gasom, pad proizvodnje vetra i prekid rada nuklearnih reaktora u Francuskoj zbog sigurnosnih problema.

KOD NAJRAZVIJENIJIH VEĆI RIZIK OD NESTANKA STRUJE

ANALITIČARI ocenjuju da na Starom kontinentu može da dođe do čestih nestanaka struje, tzv. blekauta. Blumberg konstatuje da je rolerkoster energetskog tržišta sada u milosti vremenskih prilika. Zaustavljanje reaktora u Francuskoj zbog sigurnosnih problema, koji čine 10 odsto nuklearnog kapaciteta te zemlje, pogoršalo je nestašicu energije u Evropi, i povećalo rizik od nestanka struje u najhladnijim mesecima u godini.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_3’); });} ]]>

– Čak i pre isključenja, nedostatak prirodnog gasa već je primorao kontinent da se osloni na sagoravanje uglja za održavanje mreže – navodi Blumberg.

– Francuska nuklearna flota ključni je izvor energije ne samo na nacionalnom nivou, već i za tržišta Nemačke, Italije i Britanije.

Kako se ocenjuje, kriza će značiti da Evropa, koja je već suočena sa nestašicom prirodnog gasa, mora da sagoreva više uglja, pa čak i nafte u mestima kao što su Nemačka i Švedska, što je još jedna prepreka za vlasti koje pokušavaju da obuzdaju emisiju ugljenika. Pre ovog poslednjeg udara, tržišta su već bila pod velikim pritiskom. Cene gasa koje su više od šest puta od uobičajenih, poskupele su proizvodnju struje, a široka evropska mreža obnovljivih izvora energije nije uspela da popuni prazninu zbog malih brzina vetra. Zbog visokih cena moguće je dalje gašenje industrije, zaustavljanje prekograničnih tokova električne energije, pa čak i potpuni nestanci struje. Dugo očekivani početak rada gasovoda „Severni tok 2“ do Nemačke iz Rusije, kako konstatuju, ublažio bi krizu. Projekat je završen, ali je naišao na regulatorne prepreke i nije jasno kada će plavi energent poteći ovim tokom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije


Izvor

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar