GRUPA naučnika pod vođstvom Eme Luiz Laut sa Univerziteta u Kopenhagenu održala je u životu, u takozvanoj petrijevoj šolji, komadić ljudskog mozga dužine jednog centimetra.
Foto: Profimedia
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>
Ovo je prvi put da je takav poduhvat nekome uspeo, a deo je revolucionarne studije koja će pomoći u pronalaženju novih lekova i tretmana za smrtonosne bolesti.
Grupa naučnika je iz pacijentovog korteksa izvukla komad moždanog tkiva i brzo započela novi proces kako bi osigurala njegovo preživljavanje.
Tim je prvo ohladio tkivo, održavajući mu protok kiseonika kako bi ćelije ostale žive, a zatim stavio mali komadić u mešavinu jona i minerala – istih sastojaka koji se nalaze u cerebralnoj spinalnoj tečnosti, piše Dejli mejl.
Lautova je u saopštenju objasnila da su ona i njen tim uspeli da održe moždano tkivo u životu 12 sati, što je omogućilo sprovođenje studije i ogleda koji su do sada bili mogući samo na životinjama.
– Da pozajmimo analogiju drugih istraživača: studije na ćelijama miša u poređenju sa istraživanjima na ljudima su poput gledanja u nokiju 3310 dok pokušavate da popravite ajfon – rekla je ona i dodala: „Imaju iste osnovne funkcije, ali ljudski mozak je složeniji“.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>
– Znamo da postoje razlike u vrstama ćelija i ekspresiji određenih receptora, pa je zbog toga mogućnost direktnog testiranja na ljudskom tkivu jedinstvena prilika – dodala je Lautova.
Prethodna studija usredsredila se na veze između neurona ljudi i neurona miševa koje su pojačane dopaminom, a pokazala je da „neurotransmiter povezan s nagradom“, odnosno, dopaminom, jača veze između neurona u ljudskom mozgu.
Saznanje o tome moglo bi, prema Lautovoj, da dovede do novih mogućnosti lečenja i rehabilitacije nakon moždanog udara ili drugih vrsta akutnog oštećenja mozga, gde se kod pacijenata gube veze između moždanih ćelija.
Međutim, postavljaju se mnoga pitanja u vezi sa rezanjem živog ljudskog moždanog tkiva, premda Lautova tvrdi da „ono“ ne oseća bol.
– Svaka emocija ili misao mora da prođe kroz mnoge delove mozga – napomenula je ona.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>
– Deo na kojem radimo je veličine najudaljenijeg dela vašeg palca i više nije povezan s drugim područjima mozga. Razumem zašto se ljudi pitaju imaju li neuroni u petrijevoj šolji pamćenje, ali to jednostavno nije moguće – zaključila je ona.
Grupa istraživača trenutno radi na metodi koja može da održi male komadiće mozga u životu do deset dana.
(Sputnjik)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
