OD proleća ove godine, posle višegodišnje pauze, ponovo će krenuti voz od Beograda, preko Zagreba, do LJubljane, otkriva, za „Novosti“, prof. dr Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Reč je o trasi Beograd – Šid – Vinkovci – Zagreb – Dobava – LJubljana. Vozovi bi saobraćali tri-četiri puta nedeljno, uz noćnu liniju koja odgovara privrednicima koji putuju u Sloveniju. Planirana je cena karte od dvadesetak evra u jednom pravcu.
Foto Tanjug
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>
Prema rečima Bojovića, u početku bi to bila pilot-linija, koja bi postala stalna, za šta postoji neophodna železnička infrastruktura, kao i interesovanje putnika. Potrebno je samo poboljšati tehničko stanje pruge od Rume do Šida, u cilju povećanja brzine vozova. U projekat su uključeni nadležni iz srpskih železnica, a održano je nekoliko sastanaka sa kolegama iz susednih država.
– Nadamo se da će već u prvom kvartalu 2022. godine biti uspostavljena jedna linija prema LJubljani, kasnije ka Filahu u Austriji, a do sredine godine još jedna – kaže profesor Bojović. – U 2023. godini očekujemo još dve dnevne linije istom trasom. Jednu, sa produženjem od LJubljane do Ciriha, a drugu do LJubljane kao biznis voz.
Profesor Bojović ističe da postoji realni interes da se što pre uspostavi železnički saobraćaj ka glavnim gradovima Hrvatske i Slovenije. On dodaje da će elegancija putovanja koje pruža železnica, privući i deo putnika koji su sada prinuđeni da koriste sopstveni, autobuski ili avionski prevoz. Za početak je planirano da se „pozajme“ garniture, iako postoje naše koja mogu da voze do LJubljane.
– Verovatno da je dobro iznajmiti najmanje dve garniture, koje mogu da se napajaju iz dva različita strujna izvora, kako bi se izbegla zamena lokomotiva zbog prelaska na jednosmernu struju u Sloveniji – objašnjava naš sagovornik. – Zamena lokomotiva izrazito komplikuje situaciju i onemogućava da se koriste novi vozovi, koji već nekoliko godina postoje u železničkom parku Srbije.
Novosti
U posao će biti uključene i evropski instituti, koji se bave železnicom i saobraćajem, radi brže realizacije. Brzina vozova od Rume do Šida trenutno je zadovoljavajuća, ali bi trebalo preduzeti mere da oni idu brže. Tako se na relaciji Beograd centar – Stara Pazova – Ruma voz kreće od 100 do 120 kilometara na sat, a na delu pruge od Rume do Šida od 30 do 50, od Šida – državna granica – (Tovarnik) od 80 do 100 kilometara po desnom koloseku. Na relaciji (Tovarnik) – državna granica – Šid – Ruma – Stara Pazova – Beograd centar, brzina je od 100 do 120 kilometara po levom koloseku.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>
PREDNOST
– MOĆ železnice je u ekonomičnosti i ekologiji. O tome najbolje govori da se već sada više od 20 odsto saobraćaja u Nemačkoj odvija železnicom, a da je evropski plan da se do 2050. godine, to poveća na 55 odsto ukupnog saobraćaja – kaže profesor Bojović. – U vrlo skorom periodu očekujemo veliki skok železničkog saobraćaja, odmah po završetku pruge Beograd – Budimpešta. A to je samo početak.
VEĆ U REDU VOŽNJE
– U POSTOJEĆEM evropskom redu vožnje već postoji trasa, samo je treba aktivirati – kaže prof. Bojović. – Svakog drugog vikenda u decembru se pravi novi evropski red vožnje. Postoji vreme koje je zauzeto za kretanje voza od Beograda do LJubljane.
Na ovoj relaciji je, u doba SFRJ saobraćalo po pet vozova dnevno.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
