POČASNI predsednik SPS-a Milutin Mrkonjić biće sahranjen danas u 15 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, na mestu koje se nalazi pored grobnice osnivačice pozorišta „Puž“ Slobodanke Cace Aleksić, žene Branka Kockice, kao i pevača Šabana Šaulića.
Foto Privatna arhiva
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>
Pukovnik u penziji Milan Bjegović, komandant Milutina Mrkonjića iz JNA, 1969. u Pirotu, čituljom se u našem listu oprostio od svog nekadašnjeg vojnika.
Foto: Novosti
Oficiri su ga zvali „Ćale“
– Od prve vesti da nas je napustio Milutin Mrkonjić, moj vojnik JNA iz ’69, imao sam potrebu i želju da se oglasim. Da dodam jednu, mislim, blistavu pločicu u mozaiku biografije o našem Mrki. To je delić iz njegovih vojničkih dana. Uspomena koja nas je povezala od 1969. kada je stigao na odsluženje vojnog roka u Pirot, u jedinicu koja je baštinila uspomene na slavnu Četvrtu proletersku crnogorsku, Pekinu, brigadu. Tada sam bio komandir čete, Milutin od mene stariji, po godinama, a pri kraju po zakonu propisanom za odsluženje roka u JNA. Obojica inženjeri. Ja primam tog stasitog, utegnutog, pomalo drčnog momka. Posle dvanaest meseci odsluženih pozdravili smo se. Izljubili. Potekla je i suza. Mislio sam: ovo je rastanak, običan. Ali, sve je bilo, samo obično bilo nije.
Ovako o nekadašnjem vojniku JNA Milutinu Mrkonjiću za „Novosti“ govori Milan Bjegović, pukovnik u penziji. On se u našem listu, u čitulji, oprostio od svog vojnika s kojim nije prekidao vezu do poslednjeg dana.
– Kad je došao u kasarnu svi smo u njemu prepoznali čudesnu energiju. Bio je zamajac, prava mašina. Cenili su to i vojnici, posebno mlade starešine – vraća sećanje pukovnik Bjegović.
– Pirotskim preduzećima bila je potrebna pomoć vojske. Inženjeri, kakav je bio Mrka, nasušno potrebni. On je bio zamajac i pokretač svih akcija. I, sledili smo ga. „Prvi maj“ Pirot, „Progres“… Svuda je vojska, a Milutin je bio inženjer tih radova, upamtila mladog vojnika Mrkonjića. I, u zahvalnost, na jubilej tri decenije jedinice 1972, dodeljeno mu je priznanje najboljeg vojnika, ikada, u ovoj jedinici.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>
Toga dana Mrkonjić je sedeo uz Peka Dapčevića, u prvom redu, a dodela priznanja propraćena je ovacijama.
– Usledila je nesrećna ’91. Bio sam oficir u Karlovcu – priča Milan Bjegović.
– Obreo sam se u Beogradu. Milutina sam u nekoj nemiloj prilici sreo sasvim slučajno, na ulici. Ščepao me. Zagrlio: „Komandire, znaš li kada smo ti i ja u jedinici dužili najveće brojeve čizama. Ja moje poderao, a ti mi dao svoje da odem na odsustvo“. Zaplakao sam…
Duga je priča. Traje satima. Traju uspomene…
– S Milutinom sam se sreo pre godinu-dve. U sedištu stranke. Došao je vedar. Nasmejan. Energija kao kad sam ga prvi put video. Podigao je i mene. A ja sam mu uzvratio: „Gde si, Ćale, pamtiš li da smo te tako zvali svi, one ’69?“ Šeretski se nasmejao.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
