Beograd postaje megapolis, širi se i naglo naseljava. Njegov identitet čine izgrađeno i slobodni prostori, tačnije zelenilo. Sveukupno – gubi se kvalitet života.
„Grad gubi identitet, gubeći otvorene zelene prostore. Kada govorimo o gradu Beogradu, on postaje jedno veliko, toplotno ostrvo“, kaže Nevena Vasiljević, profesorka Šumarskog fakulteta.
Urbanisti i resorni stručnjaci završili su plan generalne regulacije sistema zelenih površina, koji je u rangu zakona.
Prethodio mu je projekat zelene regulative, urađen po uzoru na evropske, a koji pokazuje da kvalitet zelenog prostora ne zadovoljava savramene potreba življenja.
„U odnosu na standard koji kaže da je 225 metara kvadratnih po stanovniku standard kada se govori o zelenim prostorima s aspekta kvaliteta životne sredine, Beograd ima svega 96“, objašnjava Vasiljevićeva.
Borba za nove parkove i zelene prostore
Dok mnoge prigradske opštine zelenilom liče na banje, nestale su okućnice i baštice na Vračaru, u Starom gradu, urbanoj Paliluli.
Skoro petnaest odsto gradske teritorije je zeleni prostor. Od toga dve trećine su brojne gradske i prigradske šume: dovoljno za šetnju i rekreaciju. Ostalo su parkovi, drvoredi i zeleniš oko solitera. U centralnim opštinama su 63 parka.
„Kada uzmemo i broj parkova i broj dečjih igrališta koje Zelenilo Beograd održava: kako da kažem, zelenilo nikada nije dovoljno, ali za gradske potrebe mi nemamo problem sa brojem pritužbi i zahteva stanovnika da ih bude više“, kaže Jelena Obućinski iz JKP Zelenilo.
U Zelenilu kažu, da iduće nedelje započinju gradnju novog linijskog parka od Beton hale do Pančevačkog mosta.
U novom, generalnom urbanističkom planu, stručnjaci se moraju izboriti za nove parkove i zelene oaze.
„Oni će povećati permabilnost grada, odnosno stepen otvorenosti grada s aspekta da može da obezbedi slobodno kruženje vode. Time se obezbeđuje i kvalitet zemljišta i mikroklima“, ukazuje Nevena Vasiljević.
Kakav je sklad između gradnje i zelenila
Zelenilo čini i 70.000 stabala u drvoredu i više od pola miliona na javnim površinama, koje održava ovo preduzeće. Seče se samo bolesno i opasno za ljude.
„Sva zdrava stabla se neguju. Primenjuju se redovne mere nege. Seča stabla je krajnja mera kada moramo da je izvedemo“, navodi Obućinski.
Česti protesti građana i udruženja govore da ima pojedinačne nelegalne seče, ali i štete od investitorskog urbanizma koji krči nemilice Zvezdarsku šumu, načinje i Košutnjak.
Nisu samo investitori krivi jer dobijanjem građevinske dozvole, mogu na parceli da seku šta hoće, kažu u Zelenilu.
Ukoliko se ne posluša struka i ne nađe sklad između gradnje i zelenila gde god je to moguće, Beograd će biti prenaseljen, nepoželjan za život.
Može se desiti kao i u nekim svetskim gradovima da se ruše pojedine četvrti, a silan novac, uložen u elitne stanove je proćerdan.