ISTORIJSKI DODATAK – „IGRANJE KARATA STALJINA I ČERČILA“: Tito tražio od Nemaca da priznaju partizansku državu

Delegacija Vrhovnog štaba je zahtevala priznanje teritorija istočno od Neretve, Rašku oblast, kao svoju priznatu državu, nemačku pomoć u oružju i predlagala zajedničku borbu protiv četnika i Britanaca posle njihovog eventaulanog iskrcavanja na Jadran

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - „ИГРАЊЕ КАРАТА  СТАЉИНА И ЧЕРЧИЛА“: Тито тражио од Немаца да признају партизанску државу

Arhiva

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>

U UVODU svoje kapitalne knjige „ Dugo kretanje između klanja i oranja- Istorija Srba u novom veku ( 1492 – 1992) Milorad Ekmećić piše „ Čudnovat naslov ove knjige pozajmljen je iz ocene dugog hoda srpske istorije koju je 1919. napisao književnik Ivo Andrić.

Verovatno bi kod naprednijih naroda, čiji jezici nemaju tako istinoljubivu izražajnost kao srpski, ova rečenica glasila „Duto kretanje između mačeva i plugova“. U oba slučaja radi se o najkraćoj sintezi istorije jednog naroda koji je prelazio iz rata u rat, sa ralicama koje se nisu menjale za najmanje četiri veka. Neko će u ovoj rečenici otkrivati celu filozofiju opstanka, rasta i formiranja onoga što je od srpske nacije preživelo. Kao i kod drugih naroda, i kod Srba je istorija bila stalan i mukotrpan napor da se očuva svoj identitet.“

Pred čitaocima „Istorijskog dodatka“ je izbor tekstova iz dela knjige „Revolucija 1941- 1945“ u kojoj autor, na njemu svovstven način, rasvetljava mnoge dileme o ustanku, saradnji i potom potpunom razlazu između komunista i srpskih nacionalista, i „britanskom igranja karata sa Rusima“ koje je odredilo budućnost posleratne Jugoslavije.

„Pored nedostatka dokumenata- napominje Ekmečić- za objašnjenje nekih ključnih događaja u ovoj istoriji srpskog naroda u doba Drugog svetskog rata, štetu nanosi i višak ideologije u istraživačkim ostvarenjima učinjenim do sada. Marksističku do 1990, smenila je jedna gora posle toga. Prva je potiskivala srpsko nacionalno pitanje i religiozni tip građanskog rata iz te istorije, druga ga preterano naglašavala, da bi u najnovije vreme počela da dovodi u pitanje naciju kao okvir i cilj događanja, u ime nejasne potrebe kritike modernog nacionalizma.

JEDNO od osnovnih pitanja u ovom istraživanju je sumnja da bi bilo opravdano ovaj događaj nazivati revolucijom. Marksistička ideologija, sa sklonošću podržavanja legende da se radilo o željama da se stvori društvo osnovano na kritici starog vlasništva potiskivala je u stranu činjenicu da je oružani otpor stranoj okupaciji bio glavni unutrašnji sadržaj te istorije. Upravo je to razlog da bi neka novija ostvarenja u pisanju ove povesti, najradije taj izraz zaobišlau celini.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>

Ova nauka je do vulgarizovanja opterećena dilemom ko je prvi upalio iskru pobune 1941, komunisti ili srpski nacionalisti. Istina je u činjenici da nisu ni jedni ni drugi digli taj oružani otpor, nego je on digao njih. Komunisti su bili odveć malobrojni…a za četnike je osnovno pitanje: da li se uopšte smeju nazivati pokretom u trenutku pred izbijanje pobune i za vreme nje. To su bile dobrovoljačke družine, bez književnosti, publikacija i inteligencije, pokret bez pokreta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije


Izvor

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar