INTERVJU VLADAN PETROV: Referendum o ustavu nema nikakve veze sa Kosovom

NA referendumu 16. januara o promeni Ustava menja se isključivo deo koji se odnosi na pravosuđe. Isključena je bilo kakva mogućnost da se preko noći u akt unese nešto što se tiče bilo kog drugog pitanja, a pogotovo da se promeni Preambula o Kosovu i Metohiji. Garantujem da je ustavne amandmane pisala struka, a ne politika. Konačni sud će dati građani. Ovako za „Novosti“ govori profesor ustavnog prava Vladan Petrov, koji je bio član radne grupa koja je skrojila novine u Ustavu.

ИНТЕРВЈУ ВЛАДАН ПЕТРОВ: Референдум о уставу нема никакве везе са Косовом

Foto:

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>

Mesec dana uoči izjašnjavanja većina građana ne zna kakve su promene. Šta se tačno menja?

 – Garantuje se stalnost sudijske funkcije i predviđa da je sudija obavlja dok ne navrši radni vek, a izuzetno funkcija može da mu prestane pre vremena iz razloga predviđenih 

Ustavom. Dakle, razlozi za prevremeni prestanak sudijske funkcije neće više biti u Zakonu o sudijama, što je omogućavalo da se menjaju sa svakom promenom parlamentarne većine. Ukida se probni mandat sudija na tri godine. Nije pravi sudija onaj koji se bira na određeni vremenski period nego samo onaj kojem je funkcija stalna. Menja se i sastav Visokog saveta sudstva koji bira sudije. Neki kritikuju što parlament više neće birati sudije. Nije ih birao ni do sada, osim prvi put, na probni mandat. VSS biće sastavljen od šest sudija koji biraju sudije, predsednika Vrhovnog suda i četiri istaknuta pravnika koje bira Skupština. Istaknuti pravnici ne smeju biti članovi stranaka, a prijavljivaće se na javnom konkursu. Isključena je svaka mogućnost opšteg reizbora sudija poput onog iz 2008.

Foto:  

Šta se još menja?

 – Ukidaju se zamenici javnih tužilaca i svi će imati ovlašćenja javnog tužioca. To znači da će od sada svaki javni tužilac imati svoje predmete i odgovarati za njih. Visoki savet tužilaštva sastojaće se od pet javnih tužilaca koje biraju javni tužioci, vrhovnog javnog tužioca, ministra pravde i četiri istaknuta pravnika, koje bira Narodna skupština. Dakle, politika se maksimalno povlači iz izbora sudija i tužilaca.

ZAMERKE

ZAMERKA je da nije konsultovana vanparlamentarna opozicija… – Bio je sastanak sa njima, a neki koji traže da se glasa „protiv“ nisu se pojavili. Nisu dolazili ni ranije na brojna javna slušanja koja je organizovala Skupština. Oni koji su došli smatraju da sudije treba da bira Skupština, što u takvom obliku ne postoji ni u jednoj evropskoj državi. Ponavljam, suštinski, koncept izbora sudija na stalnu funkciju od strane Skupštine napušten je još u Ustavu iz 2006. godine. Pa, nije valjda da se treba vraćati u tom pogledu prevaziđenom Miloševićevom ustavu iz 1990?

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>

Mesec dana pred glasanje kampanju vodi samo opozicija, koja tvrdi da će sudije birati korumpirana udruženja, a traže i da se referendum odloži za posle izbora?

 – Kampanja će se intenzivirati ovih dana. Prema Zakonu o referendumu, ne postoji mogućnost da državni organi učestvuju u kampanji, ali to mogu stranke. Pojedine stranke i udruženja to koriste da pozovu građane da glasaju protiv, ali se uglavnom ne bave slabostima teksta ustavnih amandmana već njihovom izmišljenom političkom pozadinom. Zameraju da je Skupština jednostranačka, pa samim tim nelegitimna. I da smo čekali konačne rezultate sledećih parlamentarnih izbora, ne postoji nikakva garancija da bismo dobili Skupštinu suštinski drugačijeg političkog sastava. Da li to znači da se sa ustavnim promenama koje su neophodne radi jačanja vladavine prava i bolje sudske zaštite prava građana mora čekati sve dok parlament po nečijoj oceni ne postane dovoljno pluralistički? I ko bi to imao pravo da ocenjuje, ako ne sami građani na izborima?

 LJudi pravosuđe identifikuju sa procesima koji predugo traju. Hoće li se efikasnost popraviti?

– Neće se osetiti nikakav boljitak dan posle amandmana ukoliko prođu, ali bez kvalitetnog Ustava, istinske reforme nema. Akt je ravnoteža između evropskih standarda i naše realnosti. Strateški cilj je pravda u razumnom roku i jednakost građana pred zakonom. Cilj je veći autoritet sudstva i sudijske funkcije u očima građana. Ove ustavne promene stvaraju pretpostavku za takvo pravosuđe u budućnosti.

PROMENE

 SMATRATE li da ćemo uskoro Ustav menjati u drugim oblastima? – Uveren sam da ne. Ove promene su bile nužne da bismo konačno započeli dugo najavljivanu reformu pravosuđa, koja mora da krene od Ustava. Neke druge promene Ustava, a naročito često zlonamerno spominjanje promena Preambule i odricanja od suverenosti na teritoriji KiM, nisu niti će još dugo biti na dnevnom redu. Neki protivnici ovih promena sebe nazivaju ustavobraniteljima. Braniti Ustav znači menjati njegove loše odredbe, poput ovih aktuelnih o pravosuđu, ali štititi osnovne vrednosti na kojima Ustav počiva kao što su državna suverenost i ljudska prava.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>

Venecijanska komisija je dala zeleno svetlo, ali dve preporuke nismo prihvatili. Koje?

 – Rekli su da su sva predložena rešenja u skladu sa evropskim standardima. Ipak, Komisija je smatrala da bi bilo idealno da u VST ne budu ministar pravde i vrhovni javni tužilac. Druga preporuka se ticala sastava petočlane komisije koja bira istaknute pravnike za članove VSS i VST, ako se u Skupštini ne postigne zahtevana dvotrećinska većina od ukupnog broja poslanika. Mi smo predložili komisiju koju čine predsednik Vrhovnog suda, predsednik Ustavnog suda, vrhovni javni tužilac, zaštitnik građana i predsednik Skupštine. Taj isti sastav Komisije bio je i 2018. kada se Venecijanska komisija saglasila sa njim. I ovog puta oni nam nisu predložili neko konkretno bolje rešenje. Mišljenje Venecijanske komisije je u svemu ostalom izrazito povoljno.

Čini li vam se da se Ustav često krši tamo gde treba da bude njegova prva linija odbrane – na javnoj političkoj sceni i u institucijama?

 – Demokratije imamo možda previše na ulicama, ali nedovoljno pravne države u institucijama i sudstvu. Moramo mnogo da radimo na ustavnoj kulturi kod nosilaca javnih funkcija i građana. Ustav je svetinja i ne služi da bi se selektivno primenjivao. 

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_3’); });} ]]>

BONUS VIDEO:

„FT1P“ OTKRIVA: Kako prijaviti radnike onlajn na jednom mestu?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije


Izvor

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar