INTERVJU Suzana Grubješić: Referendum nije glasanje „za“ i „protiv“ Vučića

REFERENDUM o ustavnim promenama iz oblasti pravosuđa je sigurno jedna od najvažnijih reformi na evropskom putu Srbije. Vladavina prava, nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo jesu temelj i kičma uređene i funkcionalne države. Neuspeh referenduma sigurno bi zakočio evropske integracije. Na koliko dugo – ne znamo.

ИНТЕРВЈУ Сузана Грубјешић: Референдум није гласање за и против Вучића

Foto arhiva

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>

Ovo Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, poručuje u intervjuu, za „Novosti“, na pitanje zašto je važno da uspe referendum zakazan za 16. januar, kao i šta bi za poziciju naše zemlje značio neuspeh izjašnjavanja.

* Kako gledate na to što deo opozicionih političara i stranaka vodi agresivnu kampanju protiv referenduma i nameće narativ da je to na neki način izjašnjavanje „za“ i „protiv“ Vučića?

– Referendum je izjašnjavanje „za“ i „protiv“ kada je reč o ustavnim amandmanima, reformi u pravosuđu i nastavka evropskih integracija, a ne „za“ i „protiv“ Vučića. Biće prilike već na izborima 3. aprila da se iskažu različite političke preferencije. Nadam da će građani u velikom broju prepoznati važnost ustavnih promena kako za evropsku budućnost Srbije, tako i za stvaranje pravednijeg pravosudnog sistema koji bi trebalo da postane manje podložan političkim pritiscima.

* Ove ustavne promene, praktično, znače usklađivanje sa evropskim normama i stvaranje brane od mešanja svake vlasti u rad pravosuđa. Zašto se onda protive i partije koje teže ka prefiksu „proevropske“?

– Kao i demokratija, vladavina prava je ideal kome treba stremiti i jedna od osnovnih evropskih vrednosti. Nezavisno i odgovorno pravosuđe, podela vlasti, sloboda izbora, profesionalni mediji, ljudska prava i slobode, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala treba da transformišu Srbiju u modernu, „evropeizovanu“ državu. To je i naša obaveza iz pristupnih pregovora, bez čijeg ispunjenja neće biti ni novih otvaranja, a kamoli zatvaranja klastera. Ne razumem otpor reformi pravosuđa naročito od strane onih koji vrlo dobro znaju šta to znači za napredak u evropskim integracijama. Rekla bih da se radi o nastojanju da po svaku cenu budu protiv.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>

* Mislite li da je Brisel pravedno odmerio naš napredak kada je doneo odluku da nam, posle dve godine zastoja, u decembru otvori jedan klaster ili smo zaslužili više?

– Klaster 4 otvoren je prevashodno zbog povezanosti sa evropskim Zelenim dogovorom, Zelenom agendom i Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan. Drugi, ne manje važan razlog, jesu upravo vladavina prava, ustavni amandmani, reforma pravosuđa i referendum zakazan za 16. januar. Mogao je da bude otvoren i klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), ali je ipak bitno napomenuti da je jedino Srbija napredovala, dok ostali kandidati i potencijalni kandidati za članstvo sa Zapadnog Balkana i dalje stoje u mestu.

* Koliko je licemerno što nam se iz Brisela, recimo, stalno spočitava saradnja sa Rusijom i Kinom kao prepreka našim integracijama, a pritom taj isti Brisel od našeg članstva u EU pravi „pokretnu metu“ i stalno nam se pridodaju novi zahtevi?

– Umesto konstatacija da je prisutnost Rusije i Kine u Srbiji razlog za zabrinutost, bilo bi korisnije za sve da se obnovi kredibilitet proširenja koje je od najuspešnije politike postalo Ahilova peta EU. Licemerno je stalno prozivati Srbiju zbog saradnje sa Rusijom i Kinom, a istovremeno graditi gasovod „Severni tok 2“ sa Rusijom ili potpisivati Sveobuhvatni investicioni sporazum sa Kinom.

* Kako gledate na stalna bilateralna uslovljavanja nekih naših komšija koje su već u EU, pre svih Hrvatske, koja koristi svaku priliku da zakoči naš evropski put?

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>

– Od momenta kad su bilateralni sporovi uneti u proces pristupanja, postali su sredstvo za domaću populističku upotrebu. Pošto je članica EU svakako u boljoj poziciji od kandidata, to može da iskoristi u raznim fazama integracije. Ali, ukoliko bi se sa jednoglasnog prešlo na odlučivanje kvalifikovanom većinom, izbegla bi se uslovljavanja i blokade, a povećale bi se šanse za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i saradnje. U interesu je Srbije da rešava otvorena bilateralna pitanja sa susedima, ali mora da postoji volja i sa njihove strane, a ne pretnja blokadom pregovora sa EU, kao što to rade pojedini hrvatski političari.

NEOZBILJNO PROGNOZIRATI

* KOJA bi, po vašem mišljenju, u ovom trenutku i sa ovim tempom napretka bila najrealnija godina našeg ulaska u EU?

– Uzdržaću se od procena jer iako bi pregovori formalno mogli da se završe za nekoliko godina, nema nikakvih garancija da bismo tada postali i članica EU. Dokle god ne postoji politička i strateška odluka EU o prijemu novih zemalja, a ni istinski integralistički pristup prema Zapadnom Balkanu, dotle je neozbiljno prognozirati godinu ulaska u EU.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije


Izvor

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar