ČEKA NAS GODINA VELIKIH ŠANSI: Marko Čadež, predsednik PKS, o prilikama i iskušenjima koja očekuju srpsku privredu u 2022. godini

Ako je 2020. bila godina u kojoj je privreda Srbije dokazala vitalnost da u najtežim okolnostima sačuva kompanije i ljude, ako je protekla 2021. potvrdila njenu sposobnost da, uprkos pandemiji koja ne jenjava, može da raste, razvija se i premaši rezultate postignute pre krize, onda će sledeća 2022. biti godina velikih šansi, i za srpsku i za ekonomiju regiona.

ЧЕКА НАС ГОДИНА ВЕЛИКИХ ШАНСИ: Mарко Чадеж, председник ПКС, о приликама и искушењима која очекују српску привреду у 2022. години

Marko Čadež

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>

Godina prilika koje se otvaraju sa „Otvorenom Balkanom“ i rastom interesovanja evropskih kompanija za investiranje i dobavljače sa bližih tržišta, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

* Kako da privreda što bolje iskoristi nove prilike?

Tako što ćemo nastaviti da radimo zajedno, da se potpisano i dogovoreno sprovedu na terenu, da našim kompanijama što pre obezbedimo veće tržište, uklonimo preostale barijere za međusobnu trgovinu, pojednostavimo procedure, smanjimo troškove, omogućimo da rade lakše, brže, i budu konkurentnije.

Da u narednoj godini učinimo ono što privrednici od nas očekuju: da se kamioni više ne zadržavaju na granicama, da granični prelazi počnu da funkcionišu po principu One-stop-shop, a granične službe, i na drumskim i na železničkim pravcima, rade 24 sata sedam dana u nedelji. Da uspostavimo brze trake za robu sa „Otvorenog Balkana“, međusobno usaglasimo, priznajemo i elektronski razmenjujemo dokumentaciju koja prati robu, da dokument izdat u Beogradu važi i u Skoplju i u Tirani. I u celom regionu.

Jer, duboko sam uveren da ništa tako neće doprineti poboljšanju uslova za poslovanje domaćih kompanija i većem prilivu stranih investicija i u Srbiju i na Zapadni Balkan, kao ekonomske integracije u ovom regionu.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>

* Mada novac nikada nije bio tako jeftin kao prethodnih godina, finansiranje ostaje i dalje najveći problem domaće privrede. Sve analize ukazuju da se, i u svakodnevnom poslovanju i kada investiraju, privrednici uglavnom oslanjanju na svoje resurse, da su kreditni uslovi za većinu i dalje nedostižni.

Zbog toga je veoma važno da se nastavi sa garantnim šemama koje su dobar način da banke i država podele rizik, kako bi privreda dobila kredite uz niže kamate i pod prihvatljivim uslovima. I da se što bolje iskoriste i tradicionalni i alternativni načini finansiranja. Zalažemo se i da se preispitaju garancije, jer instrumenti obezbeđenja za mnoge, pre svega manje kompanije, predstavljaju nepremostive uslove za dobijanje kredita.

Da bi firmama ostalo više novca za investicije u proširenje i modernizaciju proizvodnje, bitno je da se nastavi sa rasterećenjem privrede. Verujemo da će se sa nastavkom privrednog rasta otvoriti prostor za značajnije smanjenje poreza i doprinosa na zarade, u meri u kojoj to ne ugrožava budžetsku stabilnost, da se porez na dobit smanji sa 15 na deset odsto, ponovo uvede poreski kredit i prošire podsticaji lokalnih samouprava za ulaganja u nerazvijenim opštinama.

* Srpski izvoznici se dobro drže i tokom pandemije. Međutim, i sami ste ukazali, čak 60 odsto srpskog izvoza ostvaruje samo 365 velikih kompanija. Kako da na izvoznim listama bude više malih i srednjih preduzeća?

– Posle blagog pada izvoza u prvoj godini pandemije, izvesno da ćemo ove godine imati za četvrtinu veći izvoz nego u 2020. i premašiti izvozni učinak iz poslednje, pretkrizne 2019. godine.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>

Za male i srednje kompanije koje možda još nemaju dovoljno kapaciteta da izađu na veća i razvijenija tržišta, najveće prilike donosi zajedničko tržište i olakšanje trgovine u regionu. A najbolji put za njihov izlazak u svet je umrežavanje sa regionalnim kompanijama, radi objedinjavanja ponude, i uključivanje u međunarodne lance dobavljača. Zato je neophodno da dodatno ojačaju svoje kapacitete – da se bolje informišu o zahtevima i očekivanjima stranih kompanija, osvajaju međunarodne standarde, nabave zahtevanu opremu, poboljšaju kvalitet procesa i proizvoda, povećaju obim proizvodnje, obuče ljude i digitalno transformišu svoje poslovanje. U tome im, kao njihova poslovna asocijacija, maksimalno pomažemo.

* Čime konkretno Privredna komora Srbije pomaže u internacionalizaciji lokalne privrede?

Samo tokom ove godine, događajima u organizaciji Komore u zemlji, regionu i svetu – forumima, konferencijama, sajmovima, učestvovalo je gotovo 4.000 kompanija, koje su ove skupove iskoristile za više od 12.000 kontakata i B2B razgovora sa potencijalnim partnerima. Samo na „Ekspo 2020 Dubai“ u protekla tri meseca, boravilo je oko 600 privrednika, koji su uspostavili oko 3.500 poslovnih kontakata. Oko 160 naših kompanija, izlagača na 11 međunarodnih sajmova, u zemlju se vratilo sa više od 60 ugovora, vrednih gotovo 50 miliona evra.

Odgovorili smo i na povećano interesovanje međunarodnih korporacija, za angažovanje dobavljača iz Srbije. Na primer, samo u oblasti metalske i elektro industrije ove godine stiglo je oko 50 upita stranih kompanija, najviše nemačkih i austrijskih, koje smo povezali sa našim firmama spremnim da ispune tražene standarde, rokove i količine. Gotovo 800 srpskih kompanija uključilo se u regionalnu bazu dobavljača koju smo uspostavili sa ostalim zapadnobalkanskim komorama.

970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_3’); });} ]]>

Za samo nekoliko meseci, deo zajedničke dobavljačke platforme postalo je više od 2.000 kompanija iz svih šest ekonomija, iz svih proizvodnih i uslužnih sektora i njihovi profili i ponuda su već na raspolaganju zainteresovanima za dobavljače sa Zapadnog Balkana.

* Postoji li opasnost da rizici iz međunarodnog okruženja uspore očekivani rast privrede i realizaciju poslovnih planova?

– Privrednici računaju na dalji rast prometa, očuvanje zaposlenosti i planiraju nove investicije, ali su oprezni optimisti zbog eksternih rizika, na koje ne možemo da utičemo. Kraj pandemije se ne nazire, pred novim talasom ponovo se zatvara jedna po jedna ekonomija, globalna energetska kriza podigla je cene energenata, sirovina i gotovih proizvoda, postoji opasnost od inflatornih pritisaka i posledičnog rasta kamatnih stopa…

Međutim, najbitnije je da rezultati koje smo postigli prošle i ove godine, ne predstavljaju samo trenutni uzlet. Da su izgledi srpske ekonomije, prema domaćim i procenama međunarodnih institucija, kada je reč o makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu – dobri i na duže staze. 

SVE VIŠE PRIHVAĆENIH INICIJATIVA PRIVREDNIKA

Svaka druga inicijativa privrede koju je, protekle godine, u dijalogu sa državnim institucijama zastupala Privredna komora Srbije, prihvaćena je i realizovana kroz donošenje novih i izmenu postojećih propisa. Time su smanjeni troškovi ili olakšano poslovanje kompanija iz gotovo svih sektora, kaže Marko Čadež.

Od 65 podnetih zakonodavnih inicijativa u 2021. godini, prihvaćene su 34. Realizovane su još 23 inicijative koje su privrednici uputili lokalnim samoupravama posredstvom mreže regionalnih komora

U DUALNOM 140 NOVIH KOMPANIJA

Interesovanje privrede za dualno obrazovanje u Srbiji raste i od naredne jeseni u obuci učenika za dualne profile učestvovaće ukupno 840 kompanija, od kojih 140 novih. Čak 35 odsto kompanija koje su se prijavile da u narednoj školskoj godini organizuju praktični deo nastave, do sada nisu bile uključene u dualni obrazovni model, ukazuje Čadež.

Više kompanija, učenika i studenata u dualnom obrazovanju i planirano uspostavljanje 12 regionalnih trening centara za prekvalifikacije nezaposlenih i dodatne obuke zaposlenih, uz početak funkcionisanja zajedničkog tržišta rada „Otvorenog Balkana“, po oceni predsednika PKS, značajno će poboljšati ponudu radne snage i lokalnim kompanijama i stranim investitorima.

DIGITALNA KOMORA

Digitalne usluge PKS u 2021. koristilo je više od 20.000 privrednika, što je 66 odsto više korisnika e-Portala nego godinu dana ranije.

U proteklih 12 meseci u programe Centra za digitalnu transformaciju privrede uključilo se više od 500 malih i srednjih preduzeća. Osnovana je i onlajn Digitalna akademija i počela je obuka treće generacije konsultanata. Plan je da do kraja 2022. Centar ima ukupno 100 sertifikovanih eksperata koji pomažu kompanijama u digitalnoj transformaciji i da u programe uključi još 500 kompanija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije


Izvor

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar