PREMIJERKA Ana Brnabić učestvovala je danas u Moskvi na Međunarodnom izvoznom forumu “Proizvedeno u Rusiji“, gde je istakla da je Vlada Srbije odredila tri ključna razvojna prioriteta do 2030. godine i naglasila je da partnerstvo sa Rusijom predstavlja snažan oslonac u formiranju razvojne agende Srbije.
Foto: Tanjug
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘leaderboard_top’); });} ]]>
Brnabićeva je na plenarnoj sednici „2030. je već na pragu. Šta treba uraditi?“, na kojoj se obratio i predsednik Vlade Ruske Federacije Mihail Mišustin, navela da su tri ključna razvojna prioriteta Srbije do 2030. godine, izdvojivši pre svega razvoj i upotrebu veštačke inteligencije.
Kao drugi prioritet istakla je podizanje kapaciteta u oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, a na trećem mestu energetsku sigurnost i stabilnost, uz obezbeđivanje uslova za dugoročno održiv rast i zaštitu životne sredine, odnosno zelenu agendu.
– Kao predsednica Vlade, stalno se preispitujem šta je to što možemo da učinimo da bi ljudi i privreda u Srbiji spremnije dočekali budućnost i postajali sve konkurentniji, kako bi kvalitet života i životni standard kontinuirano rasli. Srbija je uspela da se pokrene i počne da pobeđuje – rekla je Brnabićeva, koja je obraćanje počela i završila sa nekoliko rečenica na ruskom jeziku.
Premijerka je istakla da je nakon decenija ekonomskog sunovrata, Srbija pod vođstvom tadašnjeg premijera, a danas predsednika Aleksandra Vučića, zahvaljujući uspešno sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji i reformama koje su, kako je rekla, značajno unapredile poslovno okruženje, uspela da preokrene stvari u svoju korist – smanji nezaposlenost, pokrene kapitalne investicije i krene putem političke i ekonomske stabilnosti.
A onda smo 2016. godine shvatili da moramo da idemo korak dalje, da nastavimo da se menjamo, kako bismo dodatno ubrzali naš ekonomski rast, nadoknadili propuštene decenije, i pozicionirali se kao zemlja pobednik u 21. veku, rekla je Brnabićeva.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_1’); });} ]]>
Istakla je da je Vlada Srbije tada donela stratešku odluku da krene u sveobuhvatnu digitalizaciju: javne uprave, privrede i društva u celini.
Kako je rekla, za samo četiri godine Srbija je uspela da od sektora informacionih i komunikacionih tehnologija napravi ubedljivo najbrže rastući sektor naše ekonomije koji danas ujedno predstavlja i sektor sa najvećim izvozom, koji je mnogo veći od izvoza u poljoprivredi.
Brnabićeva je navela da je Srbija uvela programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama i oformila specijalizovana IT odeljenja u srednjim školama, kao i da sledeće godine završava potpunu digitalizaciju svih škola u Srbiji.
Dodala je da će svi učenici imati pristup brzom internetu i najmodernijim digitalnim nastavnim materijalima, kao i da su povećani kapaciteti naših tehničkih fakulteta, da su izgrađena četiri naučno-tehnološka parka.
– Uveli smo značajne poreske olakšice za investiranje u startap kompanije i istraživanje i razvoj. Oformili Fond za nauku, i više nego desetostruko uvećali budžet Fonda za inovacije.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_2’); });} ]]>
Brnabićeva je kazala da prati razvoj novih tehnologija u Rusiji i da uči od Rusa, a da su zahvaljujući tome uspostavljena važna partnerstva sa najjačim svetskim naučnim centrima, kao što je Skolkovo.
– Sve ovo nam je, uz ogromne investicije u kapitalne projekte izgradnje putne i železničke infrastrukture, na kojima sarađujemo i sa ruskim kompanijama, kao što je RŽD, pomoglo da imamo fleksibilniju i otporniju privredu i da u prošloj godini pandemije kovida-19 naš privredni pad bude minimalan – samo 0,9 odsto, a da ove godine imamo brz oporavak i dinamičan rast od preko sedam odsto – rekla je Brnabićeva.
Istakla je da je Vlada Srbije trasirala jasan put i prioritete do 2030. godine i da će nastaviti da ulaže u to da bude infrastrukturno jaka i povezana zemlja, kako unutar Srbije, tako i sa čitavom centralnom i jugoistočnom Evropom.
Takođe, ukazala je premijerka, Srbija će nastaviti da ulaže u znanje, inovacije i napredne tehnologije.
970) { googletag.cmd.push(function() { googletag.display(‘InText_3’); });} ]]>
Naglasila je da je razvoj veštačkke inteligencije definisan kao strateški važan stub daljeg privrednog razvoja Srbije, sa jasnim planom da se Srbija do kraja 2030. godine profiliše kao regionalni lider u toj oblasti.
Ukazala je da je Srbija usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije prva u regionu i 26. na svetu, kao i da je formiran Institut za razvoj veštačke inteligencije, obezbeđena platforma za razvoj veštačke inteligencije koju besplatno koriste svi naučno-tehnološki parkovi, univerziteti i institute u Srbiji, kao i da se radi na razvijanju i korišćenju veštačke inteligencije u javnoj upravi.
– Predviđa se da će veštačka inteligencija do 2030. godine doprineti svetskom BDP-u 15,7 triliona dolara. Mi u ovome vidimo veliku šansu za Srbiju – istakla je premijerka.
Kao drugi strateški važan stub privrednog razvoja Srbije do, i posle 2030. godine, označila je bioekonomiju, navodeći da će novi savremeni BIO4 Kampus za biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet biti mesto saradnje fakulteta, naučnih instituta, startapova i velikih kompanija u toj oblasti.
Ta investicija, kako je rekla, vredna je oko 200 miliona evra, a do 2030. godine očekuje se da bioekonomija u Srbiji ostvari godišnji prihod veći od milijardu evra što će, kako je ocenila, značajno doprineti platnom bilansu i ekonomskom razvoju.
Dodala je da je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu otvoren najsavremeniji Centar za sekvenciranje genoma, navodeći da će biotehnologija biti presudna ne samo za otpornost zdravstvenog sistema i medicine, već i za ekonomski rast, ali i za nacionalnu bezbednost.
– Želimo da do 2030. godine imamo personalizovan pristup medicini i ishrani, kao i mogućnost napredovanja u oblasti upotrebe genetičkih dostignuća u energetici i unapređenju životne sredine – rekla je Brnabićeva.
Istakla je da je Srbija napravila veliki i važan korak sa proizvodnjom Sputnjik V vakcine protiv kovida-19 i zahvalila je na podršci koju je Rusija pružila da se ta vakcina proizvodi u Srbiji.
Kao treći strateški prioroitet Srbije do 2030.godine Brnabićeva je označila pitanje energetske budućnosti i navela da je Srbija pokrenula najveći investicioni ciklus u energetici u poslednjih 30 godina.
Naglasila je da je Rusija najbliži partner Srbiji u postizanju energetske stabilnosti i sigurnosti za građane i privredu što je, istakla je, pokazao i nedavni dogovor predsednika Srbije i Rusije.
U smislu spoljne politike, Srbija, kako je rekla, teži punopravnom članstvu u EU i istakla je da to ni na koji način ne predstavlja prepreku za dalje unapređenje političkih i ekonomskih odnosa na svim nivoima između Srbije i Rusije.
Posebno je istakla saradnju dve zemlje u oblasti inovacija i naprednih tehnologija, pre svega na izgradnji Centra za visoke tehnologije i inovacije za koji je okvirni ugovor potpisan juče.
Podsetila je i na osnivanje „Tačke ključanja“ u Srbiji kao centra spojenog sa mrežom digitalnih „habova“ Rusije.
– Verujem da je razmena ideja među partnerima najbolji temelj i garant uspeha. Zato ću, kao predsednica Vlade Republike Srbije, raditi na tome da naše partnerstvo bude još jače i sveobuhvatnije – poručila je Brnabićeva.
Brnabićeva je nakon plenarne sednice sa premijerom Mišutinom obišla izložbu “Proizvedeno u Rusiji“, u okviru Foruma, na kojoj je, između ostalog, predstavljen i srpsko-ruski projekat Beogradski dijametar koji se odnosi na modernizaciju i razvoj BG voza.
Međunarodni izvozni forum u Moskvi održava se od 2012. godine i predstavlja međunarodnu platformu na kojoj izvoznici, eksperti, zvaničnici i razvojne institucije razgovaraju o aktuelnim pitanjima izvoznih aktivnosti i razvijaju praktična rešenja za povećanje izvoza ruske robe i usluga u svetu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
